Јавно комунално предузеће “Чистоћа и зеленило”

Јожефа Атиле 4, 24000 Суботица, ПИБ: 100961002
Централа: 024/620-444, Директор: 024/620-455
Фаx: 024/620-460, Е-маил: office@cistoca-su.co.rs

 

У четвртак 12. априла 2018. године, на округлом столу који су организовали ОРЦА и НАЛЕД у Палати Србије, Министар пољопривреде, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, представници Управе за ветерину, градоначелници и председници општина, градски правобраниоци и други представници локалних самоуправа, разговарали су о системском решавању проблема напуштених животиња у Србији.

У Србији се из године у годину све више новца улаже у решавање проблема напуштених животиња: расте број ухваћених паса (172.000 за 6 година)  и граде се нова прихватилишта (43 нова прихватилишта за 6 година). Међутим, уместо да се смањује, број уједених грађана се повећава (77.500 уједа за 6 година), а општине и градови су за 6 година платиле 25 милиона евра за одштете грађанима које су озледили пси.

Ови алармантни подаци, резултат су Националног мониторинга стања у области контроле популације паса у Србији (ОРЦА, 2016), а НАЛЕД и ОРЦА, заједно су их представили на округлом столу, како би доносиоцима одлука скренули пажњу на велику потребу за систематским, хуманим и трајним решавањем овог пробема.

Уједи паса су последица нефункционисања система и упркос томе што су прописи у највећој мери усклађени са регулативом ЕУ, локалне самоуправе, поготово мале немају капацитете и средстава за примену.“ Због тога ћемо радити на унапређењу закона, креирању нових процедура за решавање питања напуштених паса и формирању азила. Интензивно ћемо промовисати одговорно власништво и удомљавање животиња, као и стерилизацију „ изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Члан Управног одбора НАЛЕД-а Владан Васић истакао је да локалне самоуправе имају проблем и са грађанима који лажирају уједе како би наплатили одштету која се у просеку креће од 25.000 до 100.000 динара. Он је нагласио да је неопходно формирање регистра одштетних захтева на нивоу целе земље како би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси „редовно“ уједају. Такође, неопходно је да се уједначи пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда јер се неретко дешава да лекари потврде да је реч о уједу пса иако за то нема доказа.

Директор Организације за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА) Елвир Буразеровић истакао је да бројка од 25 милиона евра исплаћених за одштете показује колико је важно да се покрене дијалог с ресорним институцијама, локалним самоуправама и судским органима о решавању питања напуштених паса. Он је додао да је веома битно то што се препознаје да је овај економски проблем општина и градова само последица ширег проблема неадекватне контроле популације напуштених животиња.

ОРЦА и НАЛЕД су 2017. године извршили правну анализу начина уређења поступака за накнаду штете коју узрокују напуштене животиње у Републици Србији. На основу ове анализе, креиран је модел Правилника за накнаду штете који је представљен учесницима округлог стола.

Поред овога, учесницима су представљени стандарди Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) у области контроле популације паса. ОИЕ је покренула кампању усмерену ка региону Западног Балкана која има за циљ спречавање напуштања паса.

На округлом столу је оцењено да је потребна израда националне стратегије контроле популације паса, као и локалних програма контроле јер такав документ нема чак 78,8% градова и општина у Србији.

Поред израде националне стратегије и регистра одштетних захтева, међу мерама које су предложене, јесте и увођење новог кривичног дела „напуштање животиња“ и уједначење судске праксе за накнаду штете, унапређење рада Централног регистра паса, као и јачање капацитета Управе за ветерину.

Поред тога, представили смо ОРЦА модел за решавање проблема напуштених паса “По мери човека и пса”, чији је циљ да помогне локалним самоуправама да израде програме контроле и смањења популације паса, прилагођене специфичностима своје локалне средине.