Јавно комунално предузеће “Чистоћа и зеленило”

Јожефа Атиле 4, 24000 Суботица, ПИБ: 100961002
Централа: 024/620-444, Директор: 024/620-455
Фаx: 024/620-460, Е-маил: office@cistoca-su.co.rs

Током прошле године, у градском Прихватилишту за напуштене псе и мачке смештено је укупно 104 пса, од чега је 51 пас, након очитавања података са чипа или уз помоћ друштевих мрежа, враћен својим власницима. Према речима Александре Буквић, руководиоца Радне јединице "Зоохигијена" у ЈКП "Чистоћа и зеленило", велики број паса који се слободно крећу по јавним површинама су заправо власнички пси, али да због тога што су веома ретко чиповани, тешко проналазе пут до својих власника.
- У таквим ситуацијама, главни показатељи да је реч о власничком псу су стање у којем је пас затечен. То су углавном социјализовани и неговани пси, који нису изгладнели и знају да се понашају, на основу чега можемо закључити да имају власника. Такве псе смо прошле године успели да вратимо власницима уз помоћ нашег сајта и друштвених мрежа, који су их преузели уз обавезу да их чипују и вакцинишу - каже Буквић, додајући да су према Правилнику о начину обележавања и регистрацији паса и мачака, власници дужни да своје љубимце чипују и вакцинишу. - То је од вишеструког значаја, јер када се догоди да животиња нестане или се изгуби, помоћу чипа можемо да приступимо свим подацима који се налазе у бази и тако вратимо животињу власницима.

С друге стране, пси који нису чиповани и немају власника остају у Прихватилишту, чији капацитети су готово увек испуњени до последњег места, те само у случају када се неки од тренутно смештених паса удоми, напуштени пас може да дође на његово место. Тако је, током прошле године, топли дом и новог власника путем удомљења добило чак 72 пса.
- Када уђе у Прихватилиште, пас најпре пролази тријажу, при чему га ветеринари прегледају и врше процену његовог физичког и психичког стања. Уколико животња захтева лечење или неку интервенцију, то је прво што се ради, а потом следи чиповање и вакцинисање. Након две недеље, приступа се стерилизацији и чим се пас опорави, спреман је за удомљење. Уколико се, пак, не удоми за прва два или три месеца, смештамо га у чист део Прихватилишта, у којем ће боравити до удомљења или краја живота - објашњава Буквић.

Како би се избегле ситуације да се према животњима поступа нехумано, као и да бораве у неадекватним условима, наша саговорница истиче да свако прихватилиште или азил мора да буде регистровано у Министарству пољопривреде при Управи за ветерину, чиме се делатност легализује, а рад прихватилишта подлеже контроли инспекције и надлежних органа. Осим тога, од изузетног значаја је и да се води брига о смештеним животињама, које у градском Прихватилишту пролазе кроз програм социјализације, учећи како да шетају са повоцем и уз ногу, дружећи се са другим псима.

- Важно је урадити и процену карактера пса, јер није свака животиња доброћудна, никада не можемо да знамо кроз шта је прошла на улици и да ли је то оставило неку трауму. Уколико пас испољи негативне карактеристике и агресивност према другим псима, њега увек смештамо самог у засебан бокс, а уколико је пас миран, дружељубив и добар, он се најчешће смешта у бокс са још једним псом који има сличне карактеристике. То може да има изузетно позитивне ефекте по животњу, јер ни псима није лако да буду сами, а значајно је и за развијање социјалне компоненте и комуникације са другим псима - поручује Буквић. (извор суботица.цом)